Kako igre memorije razvijaju radnu memoriju kod male dece

Igra memorije starija je od tableta, starija od računara, starija od većine igračaka u tvojoj kući. Kartice okrenute naopačke, okreneš dve, tražiš par. Opstala je zato što deluje, a deluje zato što vežba radnu memoriju, veštinu do koje je vaspitačima i učiteljima mnogo stalo.

Šta je radna memorija

Radna memorija je mali radni prostor u glavi u kom držiš informaciju dok je koristiš. Kad pamtiš broj telefona dovoljno dugo da ga ukucaš. Kad držiš u glavi prvi deo uputstva dok slušaš drugi. Kad pamtiš gde je bila kartica sa lavom dok okrećeš žabu.

Kod dece je radna memorija snažan pokazatelj toga kako će se snaći u školi, jer gotovo sve u učionici zavisi od nje: „Uzmi knjigu, otvori desetu stranu i napiši ime na vrhu“ su tri stvari koje treba držati u glavi odjednom. Deca slabije radne memorije nisu manje pametna; samo lakše izgube nit, a to spolja izgleda kao nepažnja.

Deca vežbom postaju bolja u igrama memorije, a igra je radostan način da se vežba, mada istraživanja nisu saglasna oko toga da li se taj napredak prenosi i na školske zadatke.

Zašto igra memorije deluje

Svaki potez u igri memorije je mala vežba radne memorije:

1. Okreni karticu. Zapamti je: šta je i gde je.
2. Okreni drugu. Uporedi je sa prvom i sa svakom koja je do tada bila otkrivena.
3. Ažuriraj. Ako se poklapaju, taj par je gotov. Ako ne, zapamti oba mesta za kasnije.

Ništa drugo ne odvlači pažnju od tog kruga. Nema priče, nema pritiska vremena osim ako ga ti ne želiš, nema poraza. Deca mogu da igraju dvadeset minuta i da za to vreme prođu kroz desetine krugova „zapamti, uporedi, ažuriraj“.

Kako da igraš sa dvogodišnjakom

Sa dve godine igra se još jedva tiče pamćenja. Više se tiče čekanja na red, imenovanja slika i zadovoljstva okretanja. Izaberi najmanju tablu, dvanaest kartica u igri Memory Match, a veći deo pamćenja preuzmi na sebe, naglas:

• „O, lav! Gde smo videli drugog lava?“
• „Ovo je žaba. Hajde da zapamtimo: žaba je u uglu.“
• Proslavi svaki par, i one koje pronađeš ti.

Poenta je da detetu pokažeš kako pamćenje zvuči. Deca usvoje strategiju pre nego što umeju da je koriste.

Kako da igraš sa četvorogodišnjakom

Četvorogodišnjaci zaista mogu da igraju. Pređi na 24 kartice kad dvanaest postane lako. Dve navike vredi podsticati:

• Reci naglas šta je na kartici kad je okreneš. Kad imenuješ predmet, lakše ga zapamtiš. Kartice se zaboravljaju upravo kad se okreću u tišini.
• Pogledaj pre nego što okreneš drugu karticu. Poriv je da se okrene bilo šta. Zastati i pomisliti „gde bi mogla da bude ona druga?“ cela je veština.

Memory Match broji poteze i vreme i pamti najbolji rezultat svakog deteta za svaku veličinu table, pa četvorogodišnjak može da obara sopstveni rekord, a da se ne takmiči sa bratom ili sestrom.

Kako da igraš sa sedmogodišnjakom i starijom decom

Starija deca mogu sa 36 kartica i počinju da koriste pravu strategiju: okreću kartice redom umesto nasumično, pamte parove mesta umesto pojedinačnih kartica i primećuju kad je kartica koja im treba već bila otkrivena. Zamoli ih da objasne svoju strategiju; kad dete ume da opiše kako pamti, napravilo je veliki korak ka tome da u školi pamćenje koristi namerno.

Dve male napomene o dizajnu

Dva roditelja su pisala o istim stvarima, pa vredi da ih pomenem. Tajmer u igri Memory Match ne kreće dok se ne okrene prva kartica, pa niko ne gubi vreme zato što je prvo pogledao tablu. A tokom igre postoji dugme Size (veličina), pa prelazak sa 24 na 12 kartica, kad se pridruži mlađi brat ili sestra, ne znači da se mora krenuti ispočetka iz menija.

I mimo igre memorije

Kad jednom obratiš pažnju, radnu memoriju vidiš svuda. Kuvanje po receptu, sklapanje lego kockica po uputstvu, kartaška igra Uno. Na ovom sajtu Melody Maker traži od dece da zapamte niz tonova i odsviraju ga, a to je radna memorija za zvuk, dok Tiny Town traži da zapamte za koga je poklon dok hodaju kroz grad. Različite igre, isti mišić.