Prve melodije za malu decu: do-re-mi, razvoj sluha i klavir sa osam tastera

Bebe se njišu uz muziku pre nego što prohodaju. Muzika nije nešto što detetu dodajemo; ono dolazi na svet sa njom. Pitanje za roditelje je kako da je hrane, a odgovor u prvih nekoliko godina gotovo da nema veze sa čitanjem nota.

Uvek prvo sluh

Mnogi pristupi muzičkom obrazovanju stavljaju sluh ispred notnog zapisa: deca prvo uče da čuju i pevaju melodije, pa tek onda da ih čitaju, kao što prvo govore, pa tek onda čitaju. Čuti znači prepoznati da je ton viši ili niži od prethodnog, da melodija ide gore pa se vraća dole, da je ritam ujednačen ili poskakuje. Čitanje dolazi kasnije, kao što i čitanje reči dolazi posle govora.

Zato prvi muzički instrument za malo dete treba da ispuni tri stvari: da ima jasan, prijatan zvuk; da ima dovoljno malo tonova da dete može da se snađe; i da mu omogući da dovoljno brzo svira prave melodije, pa da se oseti kao muzičar.

Zašto osam tastera

Pravi klavir ima 88 tastera i sa tri godine je potpuno zbunjujući. Osam tastera, jedna oktava od donjeg do gornjeg do, dovoljno je za mnoge jednostavne pesmice. „Sijaj, sijaj, zvezdice“ (Twinkle Twinkle), Mary Had a Little Lamb i Hot Cross Buns staju u jednu oktavu, kao i početak pesme „Srećan rođendan“ (Happy Birthday) i glavna tema „Ode radosti“ (Ode to Joy). Osam obojenih tastera je i dovoljno malo da se malo dete snađe među njima.

Melody Maker je klavir sa osam tastera napravljen na toj ideji. Tasteri su veliki, šareni i označeni solmizacijom (do, re, mi…), a na laptopu ih sviraju tasteri sa slovima od A do K, što većina dece otkrije i pre nego što im pokažeš.

Tri načina da se počne

Free Play (slobodno sviranje) je samo klavir. Dodirni, čuj ton, dodirni drugi. Počni odavde i ostani ovde neko vreme; trogodišnjak treba da doživi instrument kao igračku pre nego što ga doživi kao čas.

Learn Melodies (učenje melodija) je deo u kom se razvija sluh. Dobroćudni lav odsvira kratku melodiju, a loptica skakuće sa tastera na taster i pokazuje šta je pritisnuo. Zatim je red na dete da je ponovi. Ako pogreši ton, lav ponovo odsvira melodiju, malo sporije. Trideset melodija postaje sve teže:

• Nivoi od 1 do 5 imaju tri ili četiri tona jasnog oblika: gore, dole, skok.
• Nivoi od 6 do 15 dodaju duže tonove, pauze i duže nizove.
• Od 16. nivoa idu prave pesme, od Hot Cross Buns, preko Old MacDonald i Jingle Bells, do „Srećan rođendan“ i „Ode radosti“.

Zvezdica obeležava svaku savladanu melodiju, a sledeća je istaknuta, pa se napredak vidi.

Song Parade (parada pesama) je sviranje uz pesmu: tonovi padaju ka klavijaturi, a kit diriguje. Tu je manje važno pamćenje, a više tajming, i starija deca to obožavaju.

Šta deca zapravo uče

• Razlikovanje visine tona. Više i niže, temelj svake muzičke veštine.
• Pamćenje niza. Držati u glavi četiri, pa šest, pa deset tonova pravim redom. To je radna memorija za zvuk.
• Ritam. Melody Maker blago ocenjuje svaki ponovljeni ton obojenim tačkicama: ujednačen, malo neujednačen ili dosta neujednačen.
• Samopouzdanje. Odsvirati sa četiri godine melodiju koju svi prepoznaju pravo je uzbuđenje.

Saveti jednog roditelja

1. Uspori. Postoji dugme sa kornjačom koje usporava lavovo sviranje. Koristi ga. Četvorogodišnjacima treba za sve što ima više od šest tonova.
2. Pevaj nazive tonova. Do, re, mi naglas dok dete svira. Tako se visina tona veže za reč.
3. Na telefonu okreni ekran vodoravno. Klavijaturi treba širina.
4. Ne ispravljaj, pusti ponovo. Dugme za ponavljanje ponovo pušta primer. Neka igra ispravlja, a ti hrabri.
5. Stanite dok je zabavno. Jedna melodija dnevno je sasvim dobar tempo.

Šta dalje

Deca koja prođu kroz sve melodije često požele pravi instrument. Jeftina klavijatura sa tasterima pune veličine prirodan je sledeći korak, a dete će do nje stići već znajući kako zvuči lestvica od donjeg do gornjeg do.