Kako mališani uče da broje (i igre koje pomažu)

Većina dvogodišnjaka ume da „broji” do deset, a skoro niko od njih ne zna šta zapravo radi. Recituju niz reči, kao pesmicu. Pravo brojanje, odnosno shvatanje da poslednji izgovoreni broj kaže koliko čega ima, dolazi kasnije i traži iznenađujuće mnogo vežbe. Dobra vest je da je to zabavna vežba i da najbolje ide kroz svakodnevnu igru.

Koraci na putu

Izgovaranje brojeva redom. Prvo dolazi sam niz: jedan, dva, tri, često sa ponekim preskočenim ili ponovljenim. Tu mnogo pomažu pesmice i brojalice.

Jedna reč za jednu stvar. Zatim deca uče da pokažu svaki predmet jednom i uz njega kažu jedan broj. Mališani često neki preskoče ili istu igračku izbroje dva puta. Kad svaku stvar dok brojite dodirnete ili pomerite, na primer stavite u kutiju, brojanje jedan po jedan postaje mnogo lakše.

Poslednji broj je odgovor. To je ta velika ideja. Istraživači su otkrili da deci obično treba godinu dana ili više da shvate da kad brojite „jedan, dva, tri”, to tri znači da ih ima tri. Pre toga, ako pitate „koliko?”, dete će radosno ponovo sve prebrojati umesto da kaže ukupan broj.

Male količine na prvi pogled. Većina dece uskoro vidi dve ili tri stvari bez brojanja. Rasporedi tačkica, kao na kocki za igru, pomažu im da brzo prepoznaju i veće količine.

Odbrojati zadati broj i sabirati. Kad čuje „daj mi četiri”, dete mora da odbroji tačno četiri i da stane. Kasnije dolazi „dva ovde i još jedan, koliko ih je sad?”, prvi korak ka sabiranju.

Zašto se isplati

Rane veštine sa brojevima pokazuju se kao važne. Veliko istraživanje koje je objedinilo podatke iz šest dugogodišnjih projekata pokazalo je da je matematičko znanje dece na polasku u školu bilo jedan od najjačih pokazatelja njihovog kasnijeg uspeha u školi, i u matematici i u čitanju. Pomaže i jednostavna igra sa brojevima: u istraživanju sa decom od četiri i pet godina nekoliko kratkih partija društvene igre sa brojevima poređanim u niz poboljšalo je nekoliko različitih veština sa brojevima, a napredak se video i nedeljama kasnije.

Ništa od toga ne zahteva radne listove. Potreban je samo roditelj koji često naglas broji stvari.

Svakodnevne igre brojanja

• Brojite dok premeštate stvari. Čarape u korpu, zrna grožđa na tanjir, kocke u kutiju: jedna stvar, jedan broj.
• Na kraju pitajte „koliko?”. Posle brojanja pitajte ponovo. Ako dete umesto odgovora ponovo broji, recite „tri! ima ih tri” i idite dalje.
• Daj mi… „Možeš li da mi daš četiri kašike?” teže je nego što zvuči, a odlična je igra za stolom.
• Stepenice. Brojite stepenice gore i dole. Kad silazite, probajte da brojite unazad.
• Prsti. Pokazujte brojeve na prstima i pustite dete da vas oponaša. Pet prstiju na jednoj ruci je zgodan oslonac.

Kako to radi Counting Critters

Counting Critters na Tiny Hands Play prati iste korake. Dobroćudni kit pita koliko je životinjica u malom čamcu. Kad dete dodirne svaku, iznad nje se pojavi broj i ton ide sve više, pa je jedan dodir jedna životinjica i jedan broj, a poslednji broj je odgovor. Na sledećim nivoima ih ima do sedam, pa do deset (dva reda po pet mesta u čamcu pokazuju deseticu na prvi pogled). Na nekim nivoima kit traži određeni broj životinjica, a dete puni čamac i pali motor; igra ne pokazuje koliko ih je već unutra, pa mora samo da broji i da zna kada da stane, a ako ih ukrca previše, motor samo zakašlje. Poslednji nivoi dodaju životinjice koje doplivaju i oduzimaju one koje skoče u vodu. Igra namerno nema glas, pa možete da brojite zajedno na srpskom. Pogrešan odgovor pocrveni, kit odmahne glavom i nema tajmera.

I pravo brojanje

Najbolja vežba brojanja i dalje je daleko od ekrana: na stepenicama, uz užinu, u kadi. Igra je lep dodatak; glavno je zajedno brojati stvarni svet.