Kako naučiti mališane o osećanjima: emocionalna inteligencija od 2. godine

Učimo decu bojama, brojevima i slovima. Retko ih učimo šta znači biti frustriran i šta s tim da rade. A znati šta osećaš i šta ti pomaže jedna je od veština koje oblikuju život: u školi, sa prijateljima, a mnogo kasnije i na poslu i kod kuće.

Škola u prvim godinama retko ima vremena da ovo uči direktno, pa se većina toga dešava kod kuće. Dobra vest je da ne treba nikakva posebna oprema, samo reči, igra i mnogo strpljenja. Evo šta pomaže kod nas kod kuće i šta kažu istraživanja ranog detinjstva.

Zašto vredi to učiti

S osećanjima je lakše izaći na kraj kad imaju ime. U istraživanju sa snimanjem mozga kod odraslih, samo pretakanje osećanja u reči smirilo je reakciju uzbune u mozgu. A u 79 istraživanja sa decom od 2 do 6 godina programi koji su decu u jaslicama i vrtićima učili o osećanjima pomogli su im da razumeju svoje emocije i izbore se sa njima.

Dete koje ume da kaže „ljut sam“ ima još jednu mogućnost osim udaranja. Detetu koje ume da kaže „brinem“ može da se pomogne.

Prve reči za osećanja

Počni sa četiri velike, a dodaji nove kako dete raste:

• Prve četiri: srećan, tužan, ljut, uplašen.
• Zatim: umoran, uzbuđen, zabrinut, iznenađen, frustriran, ponosan.
• Kasnije: ljubomoran, usamljen, posramljen, razočaran, miran.

Koristi te reči i za sopstvena osećanja: „Nerviram se jer auto neće da upali. Duboko ću da udahnem.“ Deca više uče iz onoga što radiš nego iz onoga što objašnjavaš.

Pet načina da kroz igru učiš o osećanjima

1. Imenuj ih u pričama. Zastani dok čitaš: „Šta misliš, kako se meda oseća? Po čemu to vidiš?“ Lica u slikovnicama su lekcija o osećanjima na svakoj strani.
2. Lica osećanja. Pravite zajedno grimase u ogledalu: pokaži mi tužno, pokaži mi iznenađeno. Onda pogađajte jedno drugom.
3. Gde to osećaš? Ljutnja može da se oseti kao vrelina u licu, briga kao stegnut stomak, sreća kao mehurići koji golicaju iznutra. Primećivanje tela je prvo upozorenje da osećanje raste.
4. Igra pretvaranja. Meda se plaši mraka; zeka je tužna jer joj se srušila kula. Kad to odigra, dete vežba reči i rešenja bez pritiska pravog napada besa. Naš vodič o igri pretvaranja i kućicama za lutke donosi još toga.
5. Provera osećanja. Za večerom ili pred spavanje: „Šta te je danas obradovalo? Da li te je nešto rastužilo?“ Prvo podeli svoje.

Šta reći u trenutku

Na vrhuncu jakog osećanja mališan ne može ništa da nauči. Budi blizu, budi miran i čekaj. Kad oluja počne da prolazi:

• Imenuj osećanje umesto deteta. „Bio si jako ljut kad je trebalo da krenemo.“
• Prihvati osećanje, ograniči ponašanje. „U redu je biti ljut. Nije u redu udarati. Možeš umesto toga da lupkaš nogama.“
• Ponudi način da se smiri. Polako disanje, zagrljaj, miran kutak. Naš vodič o aktivnostima za smirivanje za mališane donosi sedam koje deluju.
• Razgovarajte o tome kasnije, kad su svi mirni: „Šta bismo mogli da uradimo sledeći put?“

Izbegavaj „nemoj da budeš tužan“ ili „velika deca ne plaču“. One uče da su osećanja pogrešna, a ne kako da se s njima izađe na kraj.

Šta očekivati u kom uzrastu

Ovo su uobičajene razvojne prekretnice prema CDC-u. Svako dete stigne do njih svojim tempom.

• Do 3. godine: smiri se za otprilike 10 minuta pošto ga ostaviš, na primer u vrtiću; primećuje drugu decu i pridružuje im se u igri.
• Do 4. godine: pretvara se dok se igra; teši druga koji se povredio ili je tužan; voli da pomaže.
• Do 5. godine: poštuje pravila i čeka na red u igrama sa drugom decom.

Oko četvrte i pete godine mnoga deca počinju da umeju da kažu zašto nešto osećaju i da, uz malo pomoći, izaberu način da se smire. Naša lista spremnosti za školu stavlja osećanja uz čitanje, brojeve i samostalnost.

Gde Lulu pomaže

Pravimo Tiny Hands Feel, besplatno za svaku porodicu, jer verujemo da svako dete treba da nauči da razume svoja osećanja, gde god da se rodi i šta god njegova porodica mogla da priušti. Kornjača Lulu naglas vodi tvoje dete kroz smirivanje, pa to mogu da prate čak i deca koja ne znaju da čitaju. Kad bude spreman, imaće vođena smirivanja, smirivanje pred spavanje koje se završava tako što se ekran zatamni i igru o osećanjima: kako izgleda tuga, gde osećaš ljutnju i šta pomaže? Smirivanje od jednog minuta sa Lulu možeš da probaš već danas.

Ovo je roditeljsko iskustvo, a ne lekarski savet. Ako te brine ponašanje ili osećanja tvog deteta, razgovaraj sa pedijatrom ili patronažnom sestrom.

Pitanja koja roditelji postavljaju

Sa koliko godina mališani razumeju emocije?

Mnogo pre nego što umeju da ih imenuju. Mališani od samog početka reaguju na lica i glasove; mnogi počnu da koriste jednostavne reči za osećanja, kao što su srećan, tužan i ljut, oko druge ili treće godine, naročito kad ih često čuju.

Kako da naučim mališana da imenuje osećanja?

Imenuj osećanja naglas, njegova i svoja, mnogo puta dnevno, u pričama, u igri i u stvarnim trenucima. Počni sa srećan, tužan, ljut i uplašen.

Da li su napadi besa znak da dete ne ume da izađe na kraj sa osećanjima?

Ne. Napadi besa su sasvim običan deo druge i treće godine. Učenje o osećanjima neće ih zaustaviti preko noći, ali vremenom daje detetu reči i alate koje može da koristi umesto njih.