Igre razvrstavanja: kako deca uče da klasifikuju (i recikliraju)

Mnogo pre nego što nauče da čitaju, deca razvrstavaju. Mališani poređaju crvene autiće, a plave ostave sa strane. Predškolci stavljaju kašike uz kašike kad „pomažu“ da se isprazni mašina za sudove. Liči na igru, i jeste igra, ali je i jedna od prvih pravih veština mišljenja: odlučiti šta ide zajedno i zašto.

Kako se razvrstavanje razvija

• Po izgledu (otprilike od 2 do 3 godine). Ista boja, isti oblik, ista veličina. Dete razvrstava ono što vidi.
• Po vrsti (otprilike od 3 do 5 godina). Životinje ovde, vozila tamo. Sada se pravilo tiče onoga što stvari jesu, a ne kako izgledaju, i to je veliki korak: žuta banana i crvena jabuka idu zajedno jer su obe hrana.
• Po pravilu (otprilike od 4 do 7 godina). Deca mogu da zadrže pravilo u glavi, da ga primene na nešto novo, pa čak i da promene pravilo („a sad ih poređaj po veličini“). Reciklaža je baš tu: staklena tegla i plastična flaša mogu da liče, a na mnogim mestima idu u različite kante (proveri pravila u svom mestu).

Na razvrstavanju počivaju prva matematika (grupisanje i brojanje), prirodne nauke (klasifikacija živih bića) i čitanje (razvrstavanje glasova i slova). To je i veština na koju su deca ponosna, jer vide da su uradila kako treba.

Zašto je reciklaža dobro prvo pravilo

Reciklaža daje razvrstavanju razlog. Kategorije su stvarne, deca kante vide svakog dana, a odraslima je stalo da se uradi kako treba. Uči i nešto veće: da mesta koja delimo ostaju lepa zato što ljudi brinu o njima.

Dve stvari maloj deci olakšavaju posao:

1. Počni sa nekoliko kanti, pa dodaj još kasnije. Tri kante (ostaci hrane, papir, plastika i limenke) sasvim su dovoljne za trogodišnjaka. Staklo može da sačeka.
2. Koristi slike, a ne samo boje. Boje kanti razlikuju se od zemlje do zemlje i od grada do grada. Slika novina na kanti za papir razumljiva je svuda.

Kako to rešava Sort It Out

Sort It Out je mirna igra razvrstavanja bez tajmera i bez bodova. Otpaci padaju po parku, a deca prevlače svaki komad do kante. Kante su vesele figure sa licima: očima prate ono što nosiš, prava kanta otvori poklopac, proguta otpadak i podrigne, a pogrešna odmahne glavom i vrati ga. Za grešku nema kazne, a prava kanta malo mahne, pa dete nauči gde šta ide.

• Slike, a ne reči. Na svakoj kanti je velika slika onoga što ona „jede“ (jabuka, novine, limenka), pa i deca koja još ne znaju da čitaju igraju sama.
• Kante rastu sa detetom. Na početku su tri kante. Posle deset tačnih odgovora zaredom pridruži se kanta za staklo. Ako postane preteško, igra se tiho vrati korak nazad.
• Sređivanje donosi vidljivu nagradu. Svaki tačan odgovor malo očisti prizor: trava postaje zelenija, zatim stižu cveće, leptir i na kraju ptica i sunce. Iz ostataka hrane niče cveće, mali mig kompostu.
• Svaka kanta kaže šta je pojela, pa uz razvrstavanje stižu i reči: ljuska od jajeta, kartonska kutija, limenka.

Saveti za odrasle

• Razvrstavajte i u stvarnosti. Posle igre pusti dete da pomogne oko reciklaže kod kuće. Pitaj pre nego što kažeš: „Gde ide kutija od pahuljica?“
• Razgovarajte o pravilu. „Zašto banana ide ovde?“ Kad dete ume naglas da objasni pravilo, otišlo je korak dalje od toga da ga samo prati.
• Slavite čist park, a ne rezultat. Cilj je navika, a ne savršena partija.
• Pokaži slike na vašim kantama i na kantama u parku.

Šta dalje

Deca koja vole razvrstavanje često uživaju u igri Memory Match, koja razvija isto pažljivo posmatranje, i u igri Brick Builder za mirnu, slobodnu igru.