Igra malih svetova: zašto deca vole da grade svoje male svetove

Daj petogodišnjaku posudu sa peskom, nekoliko plastičnih životinja i jednu školjku, i za par minuta tu je pustinja sa lavom koji se izgubio, kamilom koja zna put i olujom koja stiže. Vaspitači to zovu igrom malog sveta (na engleskom small world play): mala scena, šačica likova i priča koju dete izmišlja usput.

Šta je igra malog sveta

Mali svet je svaka scena koju dete gleda odozgo i sâmo raspoređuje: farma na tepihu, močvara sa dinosaurusima u plehu za pečenje, kućica za lutke, grad od kocaka sa autićima. Ono što je čini „malim svetom“ jeste ugao gledanja. Dete ne igra ulogu samo, kao kod oblačenja. Ono je režiser: pomera svaki lik i odlučuje šta će se desiti svima njima.

Zato tako dobro odgovara deci od 4 do 8 godina. Mlađa deca uglavnom glume sopstveni dan (obrok, kupanje, spavanje). Otprilike od četvrte godine deca počinju da izmišljaju: planiraju scenu pre nego što je odigraju, daju likovima probleme koje treba rešiti i pričaju šta se dešava redom. CDC među prekretnicama oko četvrte godine navodi da se dete „tokom igre pretvara da je nešto drugo“, a do pete da „priča priču koju je čulo ili izmislilo, sa bar dva događaja“.

Šta deca vežbaju

• Pričanje priča. Scena puna likova sama postavlja pitanja koja su svakoj priči potrebna: ko ovde živi, šta je pošlo naopako, šta se dalje desilo. Ispričati priču sa početkom, sredinom i krajem jedan je od temelja kasnijeg čitanja i pisanja.
• Reči. Svaki svet donosi svoje reči: potonuli brod, koral, astronaut, kanjon, savana, vatrogasac. Deca koriste nove reči zato što su priči potrebne.
• Prostor i planiranje. Blizu i daleko, ispred i iza, veliko i malo. Rasporediti scenu tako da izgleda kako treba jeste rano planiranje i prostorno mišljenje.
• Dete vidi sebe. Deca stavljaju sebe u svoje priče. Lik koji liči na njih, sa njihovom bojom kože, kosom i omiljenom odećom, omogućava im da budu junaci sveta koji su sami napravili.

Pedijatri ovakvu igru smatraju delom zdravog razvoja. Istraživači koji su pažljivo proučili igru pretvaranja oprezniji su: ona ide ruku pod ruku sa dobrim govorom i društvenim veštinama, ali je teško dokazati da ih ona izaziva. Ono što zaista pomaže jeste odrasla osoba koja se uključi a da ne preuzme igru, što istraživači zovu vođenom igrom: dete vodi, a odrasli postavlja pitanja i dodaje reči.

Kakva je dobra igra pravljenja scena

Većina aplikacija za gradnju i oblačenje brzo se otvori i brzo dosadi. Dobra igra pravljenja scena radi kao kutija sa malim igračkama:

1. Mnogo toga za izbor. Raznovrsnost drži maštovito dete: različiti svetovi, različiti likovi, stvari od kojih počinju različite priče.
2. Bez cilja i bez bodova. Kad nema šta da se pobedi, poenta je priča.
3. Dubina. Stvari koje su dalje izgledaju manje, a one ispred stoje ispred, pa slika liči na mesto, a ne na tabak sa nalepnicama.
4. Put van ekrana. Najbolji kraj igre na ekranu je prava igra. Scena koja može da se odštampa i oboji prenosi priču za sto.

Kako to radi Make a World

Make a World je igra pravljenja slika za decu od 4 do 8 godina.

• Prvo napravi sebe. Devojčica ili dečak, sedam frizura, dvadeset odeća od pidžame do svemirskog odela, bilo koja boja kože, kose, gornjeg dela, donjeg dela i cipela, i dodaci kao što su naočare, kruna ili cilindar. Može da se napravi do dvanaest likova, pa cela porodica može da pođe.
• Šest svetova. Podmorje, svemir, začarana šuma, savana, grad i pustinja, svaki sa dve pozadine, dvadeset likova i tridesetak stvari.
• Prava scena. Prevuci bilo šta bilo gde. Stvari bliže dnu slike nacrtane su veće i stoje ispred, a svaka stvar može da se poveća ili smanji, okrene ili stavi ispred ili iza.
• Bojanka sa istom scenom. Svaka slika ima blizanca nacrtanog crnim linijama, pa gotov svet može da se odštampa i oboji bojicama.

Saveti za odrasle

• Pitajte, ne hvalite. „Ko ovde živi? Zašto je astronaut u pustinji?“ pokreće priču. „Divno!“ je završava.
• Zapišite priču. Deca od četiri i pet godina mogu da ispričaju mnogo duže priče nego što mogu da napišu. Zapišite njihovu ispod odštampane stranice i pročitajte im je.
• Napravite porodicu. Napravite lik za svakog u kući i stavite sve u jedan svet. Onda pitajte kuda svi idu.
• Završite na papiru. Odštampajte bojanku kad se vreme pred ekranom završi. Priča se nastavlja za stolom, a bojenje unutar linija dobra je vežba za male pokrete ruke koji su potrebni za pisanje.
• Napravite jedan pravi. Pleh za pečenje, malo brašna ili peska, nekoliko životinja igračaka i činija vode jesu savana sa pojilom. Igra je početak, a ne zamena.

Šta dalje

Dete koje priča priče sprema se da ih čita. Ako tvoje ima četiri godine ili više i počinje da primećuje slova, Tiny Hands Learn: Čitanje je besplatan program za decu od 2 do 7 godina koji uči slova po njihovim glasovima, a naš vodič o tome kako dete uči da čita i piše objašnjava korake.

Deca koja vole da prave likove često uživaju u igri Dress-Up Party, a mlađa braća i sestre mogu da igraju Little House, mirnu kućicu za lutke za decu od 2 do 5 godina. Za crtanje sopstvene scene od nule probajte Chalk Art.